Da li znate da Prvi maj i Nova godina 2027 imaju sličnosti?

Vikend koji sledi donosi nam još jedan praznik - Prvi maj. Reč je o Međunarodnom prazniku rada, koji se obeležava u čast borbe radnika za bolja prava i uslove rada. On je podsetnik na prava radnika, pa se u mnogim državama organizuju sindikalni proteste i skupovi, ali za mnoge, među kojima je i naša zemlja, obeležava se kao dan odmora, druženja i izleta u prirodi. 

Prvi maj i Nova godina 2027 - gde su sličnosti?

Prvomajski uranak je tradicionalno okupljanje koje se organizuje u zoru na Prvi maj, uglavnom u prirodi – na izletištima, parkovima, pored reka ili u šumama. Ideja je da se Prvi maj dočeka od samog svitanja, kao simbol novog početka, slobode i odmora od svakodnevnih obaveza. Slično kao što će biti kad dođe vreme da se slavi Nova godina 2027. 

Tradicionalno, ljudi odlaze u prirodu još tokom noći ili u ranim jutarnjim satima, pale roštilj i provode vreme sa porodicom i prijateljima, slušaju muziku, igraju se i uživaju u opuštenoj atmosferi, a često ostaju na istom mestu tokom celog dana.

U Srbiji i regionu, uranak je postao nezaobilazan deo obeležavanja Prvog maja, pa se ovaj praznik danas doživljava kao spoj istorijskog značaja i lepog običaja boravka u prirodi.

Iako deluje kao čisto druženje, uranak ima i dublju simboliku – predstavlja slobodno vreme koje su radnici kroz istoriju izborili, kao i ideju da se život ne svodi samo na rad, već i na odmor i zajedništvo.

Za Prvi maj se tradicionalno pravi roštilj (Pixabay / Richard Stamats)

Prvi maj - istorijat

Praznik potiče s kraja 19. veka, u vreme ubrzane industrijalizacije u zemljama poput Sjedinjene Američke Države i širom Evrope. Radnici su tada često radili i po 12–16 sati dnevno, bez slobodnih dana, uz vrlo loše i nesigurne uslove rada. Zbog toga su se počeli organizovati u sindikate i pokrete koji su zahtevali uvođenje osmočasovnog radnog vremena.

U Čikagu su 1886. godine radnici, njih 300.000, organizovali velike proteste tražeći: kraće radno vreme (osam sati rada dnevno), bolje plate i sigurnije uslove rada. Stupili su u štrajk, a protesti su trajali nekoliko dana. 

Tokom protesta došlo je do sukoba poznatog kao Haymarket Affair, koji je postao simbol radničke borbe. Tokom jednog skupa bačena je bomba, što je dovelo do nasilja i stradanja i policajaca i demonstranata. 

Nekoliko godina kasnije, 1889. godine, na kongresu Druga internacionala u Pariz, odlučeno je da se 1. maj svake godine obeležava kao dan radničke solidarnosti, upravo u znak sećanja na čikaške proteste. Već 1890. godine održane su prve međunarodne proslave i demonstracije širom Evrope.

Tokom 20. veka, Prvi maj je dobio različita značenja u zavisnosti od države. U socijalističkim zemljama bio je jedan od najvažnijih praznika, obeležavan velikim paradama i manifestacijama, dok je u zapadnim zemljama često zadržao više sindikalni i protestni karakter.

A.K.

Foto: Pixabay / Satya Tiwari