Kako se nekada slavila Nova godina u Beogradu?
Kada je pitanju docek Nove godine Beograd je i nekada, kao što je to danas, bio centar dobrog provoda. To je i logično, ako uzmemo u obzir da je prestonica. Od nje se uvek najviše i očekuje.
Iako je Božić uvek imao centralnu ulogu, o dočeku Nove godine prvi put je izvestio list "Videlo" 1850 godine. Po ulicama su svirali orkestri, ali je većina Beograđana ipak odlučila da novo leto dočeka u krevetu. Neki su dolazak nove godine proslavili po mnogobrojnim gradskim kafanama.
Kako se bližio novi vek, Nova godina je počela je da se organizovano dočekuje, a gde drugo do u gradskim kafanama, nudeći i zabavne sadržaje.
Uskoro su počeli da se otvaraju i prvi luksuzniji hoteli, koji su pored klasične kafane u prizemlju, imali i posebne sale za bankete. One su 31. decembra postajale pozornica brižljivo osmišljenih proslava. Ipak, masovnija proslava Nove godine vezuje se za period posle Drugog svetskog rata.
Pored hrane i pića na ovim proslavama nudila se i zabavna muzika, a neki od gazda su unajmljivali i glumačke trupe. Obavezna je bila novogodišnja lutrija na kojoj su se, pored novca i raznih sitnica često nalazili i prase, jagnje ili novogodišnja ćurka.
Sve se promenilo 1. januara 1919. godine, kada je u Kraljevini SHS, dotadašnji julijanski zamenjen gregorijanskim kalendarom. Srpska pravoslavna crkva koja je zadržala Julijanski kalendar.
Tako je i većina stanovništva između dva svetska rata slavila Srpsku novu godinu. Čak i kada je Nova godina po novom kalendaru dobila status zvaničnog praznika, teško se utemeljivala, posebno u ruralnim sredinama. Ipak, kada je u pitanju ta Nova godina Beograd je prihvatio "evropski duh", koji je zavladao prestoničkim restoranima.
Pored kafana i hotela, dočeci su organizovani i u bioskopima, koji su bili sve prisutniji. Oni su kombinovali filmske predstave, nastup plesnih orkestara i kabarea. Takođe, neki od većih lokala, kao što je bila palata Luksor, imali su pored klasične bioskopske sale i pozorišnu i salu za balove, kao i restoran. U svakoj od sala bio je priređen poseban program uz odgovarajuće dekoracije.
Bila je aktuelna i sezona balova i maskembala, koji su organizovani kako u privatnim kućama, tako i u balskim dvoranama kojih je bilo sve više.
Nova promena došla je 1955. godine, kada je Nova godina proglašena državnim praznikom. Slavilo se po fabričkim halama, domovima JNA i kulture i u kućama, a potom i u hotelima i restoranima.
Vremenom su Božić i Srpska nova godina ponovo zauzeli mesto koje im pripada, a beogradski dočeci na otvorenom 31. decembra postali su fenomen i jedan od brendova grada.
A.K.
Foto: Unsplash / Ljubomir Žarković