Kafanski doček u kafani Sipaj, ne pitaj

Kafanski život u Beogradu počeo je davne 1522. godine, kada su Turci na Dorćolu otvorili mesto za ispijanje kafe. Naša prestonica može da se pohvali da je bila prva, jer su tek nakon nje ovakva mesta dobili Sarajevo, London, Marsej, Beč.

Uvek je glavni grad imao kafane koje su se isticale. Nekada je to bio Crni orao, na uglu današnjih ulica Dušanove i Kralja Petra.

Beograd је najveći broj gostionica i kafana dobio krajem 19. i početkom 20. veka. Na Pozorišnom trgu, danas Trgu Republike, u tom periodu je bilo 16 kafana, a u Poenkareovoj, danas Makedonskoj ulici, od 40 kuća 17 je bilo kafana ili gostionica. Na Varoš kapiji je bilo 12, na Terazijama 11, u Skadarliji sedam, na Slaviji devet, u Dubrovačkoj ulici, u donjem delu, 16 kafana i gostionica.

Danas njihova mesta zauzimaju neke druge, u kojima se stvaraju nove uspomene i o kojima će se takođe pričati.

Kafana Sipaj, ne pitaj

Koliko puta ste konobaru rekli "Sipaj, ne pitaj", bilo da se slavi ili tuguje. Takvih situacija i rečenica je sigurno bilo mnogo, od kada pojam "lumpovanje", "provod", "žurka" postoje. Verujemo da je baš ovo bio povod da ovakvo ime ponese i jedna kafana. Sasvim logično.

Kafana Sipaj ne pitaj nalazila se na Bulevaru vojvode Mišića 11, kod Mostarske petlje dve sezone, ali je u trećoj promenila svoju lokaciju. Smestila se u epicentar dobrog provoda, u Karađorđevu 9.

Kapaciteta je 250 mesta, a slušaju se pop i narodna muzika.

Jedna je od najpopularnijih beogradskih kafana. Odlikuju je moderan prostor, profesionalno oosblje i odlični izvođači, koji pevaju uživo.

Ovde se organizuje provod i kada je Nova godina.

Kafana Sipaj ne pitaj Nova godina

Kada je u pitanju kafana Sipaj ne pitaj Nova godina organizuje se uz najbolje hitove koje izvode bendovi, kao što je Moda bend.

U cenu karte od 35 evra uračunata je tokom cele noći neograničena konzumacija sledećih stranih i domaćih pića.

Foto: Facebook / KafanaSipajNePitaj

A.K.